Istina o štednji i potrošnji

Redovno čujemo koliko je važna potrošnja za ekonomiju. Priča ide ovako: što više potrošači troše, više novca cirkuliše u ekonomiji, što podstiče zdrav ekonomski rast, zaposlenost i profit. Svima bi nam bilo bolje kada bi ljudi mogli biti ohrabreni da potroše nešto više od svoje plate.

Keynes (Kejns) je išao tako daleko, da je čak rekao da pojedinci koji štede svoj novac zapravo mogu štetiti ekonomiji, jer štednja smanjuje "agregatnu potražnju", a time i prihode same kompanije. Zvuči zabrinjavajuće, zar ne?

Bez brige. Zapravo nikome ne štetite ako napunite svoju kasicu-prasicu. U stvari, štednja pomaže ekonomiji, jer omogućuje kreditiranje preduzetnika. Potrošnja koju uživamo i jeste omogućena jedino prethodnom proizvodnjom. Ta proizvodnja je samo omogućena štednjom.

Originalni izvor: feeseminars YouTube kanal.

Preveo Savo Gajić

(video na dnu transkripta)

Transkript:

Svi smo čuli da konzumiranje i potrošnja omogućuju rast ekonomije. Ispostavilo se da je to pogrešno. U stvari, upravo suprotno je istina. Štednja i proizvodnja su te koje čine da ekonomija raste, a ne konzumacija i trošenje. Evo jedne činjenice: društvo ne bi postalo bogatije kada bi svako samo istrčao napolje i kupio brod i kuću, automobile. Da je to istina, što veći dug na kreditnim karticama to bogatiji bi svi mi bili. Tu nešto ne štima.

Razmislite o tome na ovaj način: zdrava ekonomija se sastoji od dobara i usluga koje ljudi žele. Ako želimo shvatiti zašto neke ekonomije imaju mnogo, a druge malo robe, moramo se pitati samo kako se količina robe u ekonomiji povećava? Jednom riječju: proizvodnja.

Pogledajmo porodičnu farmu. Koliko hrane proizvedu zavisi o toga koliko oni rade. Kad rade, ukupna količina hrane se povećava. Kad oni jedu, ukupna količina hrane se smanjuje. Ova potrošnja nije loša stvar. To je zapravo smisao rada na prvom mjestu. No, ako žele da opstanu, njihova proizvodnja mora nadmašiti njihovu potrošnju.

Ako se odluče da naprave plug kako bi povećali svoju produktivnost. Sa plugom mogu proizvesti dvostruko više, u pola vremena. Pa, plug se neće stvoriti ni iz čega. Potrebno je vrijeme da ga proizvedu. I dok se plug pravi, ti radnici neće proizvoditi ni malo hrane, oni će samo trošiti. To znači da će morati prethodno spremiti dovoljno hrane da bi jeli i dok rade. Bez tih ušteda, ne postoji način da se odvoji vrijeme za proizvodnju pluga. Ponestalo bi im hrane. Nakon što je plug završen, oni mogu proizvoditi efektivnije, a ukupan iznos roba će rasti. Osim toga, zato što više ne moraju brinuti o gladovanju, sada imaju slobodnog vremena. Oni sada mogu odabrati da proizvode druga dobra ili usluge, ili se mogu opustiti i uživati u slobodnom vremenu. I to je ono što se događa u ekonomiji velikih razmjera.

Tvornice i buldožeri takođe ne nastaju ni iz čega. Oni moraju isto tako biti konstruisani sa akumulacijom štednje. Evo kako to funkcioniše: na slobodnom tržištu, kad ljudi štede svoj novac i ne potroše ga, kapital se nagomilava u bankama. S druge strane, taj novac je posuđen preduzetnicima koji ga koriste za kupovinu ili izradu opreme koja proširuje njihovo poslovanje i povećava nivo proizvodnje. I shvatimo ovo: što se više roba proizvede, više ušteđevine postane dostupno. Kako ova gomila ušteđevine raste, još veći krediti postaju dostupni za još više preduzetnika. To čini da ekonomija raste eksponencijalno. Sve ovo je omogućila samo štednja. Bez nje, ne bi bilo kapitala dostupnog za posuđivajnje, a ekonomski rast bi stao. Ekonomija koja se temelji na potrošnji, a ne na proizvodnji, može trajati samo dok ne nestane roba za konzumaciju.

Da biste saznali više o zdravoj ekonomiji, posjetite fee.org