Tri Najveća Mita o Kapitalizmu

Da li je biti pro-biznis i pro-kapitalizam jedno te isto? Da li kapitalizam stvara nepravednu distribuciju prihoda? Da li je kapitalizam kriv za skorašnju financijsku krizu? Doktor Jeffrey Miron sa Harvarda odgovara na ova pitanja uz objašnjavanje tri tipična mita o kapitalizmu.

(pogledajte video na dnu članka)
Transkript:

Ako pogledate istoriju sveta, do velikog dela unapređenja standarda života došlo je zato što su privatni biznisi stvorili nove proizvode, zaposlili ljude, stvorili profit koji je izdigao ljude iz siromaštva i omogućio im da žive plodonosne i produktivne živote sa razumnim standardom života. Možemo imati još mnogo više toga, i to će imati korisne efekte širom sveta ako se udaljimo od preteranih regulacija, i budemo imali još kapitalističkiji sistem.

Moje ime je Jeff Miron, i ja sam upravnik osnovnih studija Katedre za ekonomiju na Harvard univerzitetu.

Želim govoriti o tri mita o kapitalizmu.

Prvi mit je taj da je biti pro-kapitalizam znači biti pro-biznis. Ne postoji veća neistina od ove tvrdnje. Suština kapitalizma je da osigura da biznisi moraju međusobno da se žestoko takmiče, i to koristi potrošačima. To nije dobro za sama preduzeća, jer onda moraju marljivo raditi. Mnogi biznisi to razumeju, i stoga preziru kapitalizam te stalno pokušavaju da navedu vlade da uspostave razna pravila, ograničenja, regulacije, koje pomažu njima - ali nisu u interesu potrošača. Dakle, pro-kapitalizam je dobar za potrošače, kojima na kraju želimo da pomognemo.

Drugi mit je da kapitalizam stvara nepravednu distribuciju prihoda. Ono što pravi kapitalizam radi je da nagrađuje ljude koji su produktivni, koji rade puno sati, ljude koji su talentovani, koji smišljaju dobre ideje, oni bivaju veoma dobro nagrađivani u kapitalizmu, a ljudi koji ne rade takve stvari dobijaju manje. Jedna negativna stvar, oko koje bismo se mogli zabrinuti, je da neki ljudi imaju vrlo malo veština, oni nisu sposobni da zarade mnogo sami, tako da vrlo razumni ljudi podržavaju neku potrošnju protiv siromaštva, ali je to potpuno drugačije od mešanja u kapitalizam: kontrolisanje cena, ograničavanje količina, nametanje raznih stvari biznisima. Te stvari čine ekonomiju manje produktivnom, smanjuju diobeni kolač, i dodatno otežavaju sprovođenje programa za pomoć onima koji su neuspešniji jer imaju manje sreće.

Treći mit je da je kapitalizam odgovoran za skorašnju finansijsku krizu i recesiju. Opet, i to je gotovo potpuno suprotno od istine. Pre svega, niko ko je intelektualno iskren ne misli da smo imali razuzdani, ozbiljni kapitalizam pre naleta krize, pre nego što se dogodila akumulacija loših stambenih kredita, pre svih problema sa nekretninama, imali smo ogromne državne intervencije koje su nagrađivale rizik, ogromne vladine intervencije koje su ohrabrivale prekomerne investicije u nekretnine. Ako bi neko izvlačio zaključak, čini se da je mnogo jasnije da mešanje u kapitalizam stvara finansijske krize, stvara recesije, jer ono što smo iskusili je direktno povezano sa podsticajima za preterani rizik, podsticajima za prekomerno investiranje u nekretnine koje je stvorila država. Privatni sektor je odgovorio na te podsticaje, tako da, naravno, privatni sektor ne može biti potpuno razrešen umešanosti, ali u smislu uzroka, loša politika je to uzrokovala, a ne ono što su privatni sektor i kapitalizam uradili samostalno.

Najvažnije, kada god država spašava one koji su preuzeli preveliki rizik, to ohrabruje ljude da rade isto to u budućnosti, i nažalost smo daleko zagazili u tom pravcu, sa TARP-om i svim politikama FEDa, koje su pomogle Wall Street-u i onima koji su rizikovali tako da ne moraju da plate pravu cenu za prekomerno rizikovanje u kojem su učestvovali.

Izvorni link/source: http://www.youtube.com/watch?v=KGPa5Ob-5Ps