Kapitalizam i običan čovek

Postoje argumenti koji su toliko besmisleni da samo intelektualci i političari mogu da veruju u njih. Među takvima je i onaj koji kaže da kapitalizam više koristi bogatima nego “običnom čoveku”.

Hajde da ga razmotrimo.

Bogataši su uvek znali kako da se razonode i uživaju u komforu svojih palata ili vila. Bogataši nikad nisu morali da se okušaju u težačkim poslovima ili da istresaju svoje tepihe, peglaju svoja odela i po ceo dan da dirinče na žezi da bi zaradili pristojan ručak; oni su za to mogli da unajme druge ljude. Danas obični čovek može da uživa u većini stvari koje su koliko juče bile dostupne samo bogatim ljudima. Kapitalistička masovna proizvodnja je radio i televiziju, usisavače, veš-mašine i mikrotalasne pećnice učinila dostupnim dobrima bogatijim među običnim ljudima; i na taj način ih poštedela teških poslova koje su morali da obavljaju u prošlosti.

Što je sa onima koji su se obogatili tako što su običnom čoveku omogućili udobniji život. Henri Ford je izuzetno profitirao od masovne proizvodnje automobila, ali korist za običnog čoveka zbog mogućnosti da kupi kola, prevazilazi sve što je Ford mogao da dobije. Pronalazači i firme koje proizvode penicilin, poliomielitis i vakcine protiv tifusa su mogli da se obogate, ali opet, obični čovek je taj koji je najviše profitirao. Nedavno su kompjuterski i softverski proizvodi toliko unapredili naše zdravlje, bezbednost i kvalitet života na način koji uveliko prevazilazi bogatstvo koje su njihovi kreatori mogli da zarade.

Evo malog testa. Stanite na ugao ulice i posmatrajte ljude koji prolaze pored vas. Onda, na osnovu njihovog izgleda, pokušajte da odredite koje osobe su bogate. Ne tako davno, to ne bi bilo tako teško utvrditi.

Obični ljudi ne bi bili adekvatno obučeni, sigurno ne bi nosili firmiranu odeću, niti bi imali lep nakit, a ne bi se ni vozili u kolima. Ako biste uporedili primanja današnjih putnika u avionu sa onima iz prošlosti, otkrili biste da su veći deo njih obični ljudi.

I to je jedna od najvećih koristi od kapitalizma; on je običnom svetu omogućio da uživa u stvarima u kojima uživaju i bogataši. Vi ćete reći: “Vilijamse, obični ljudi ne mogu da si priušte Rols Rojs i jahte!” Niste u pravu. Vlasnik Majkrosofta, Bil Gejts, je super-bogataš i može da si priušti vožnju Rols Rojsom i odlazak na jahting; ali, može i Vilijams – samo ne toliko dugo. Ja mogu da iznajmim Rols ili jahtu na dan, pola dana ili na jedan sat.

Kapitalizam je relativno nova pojava u ljudskoj istoriji. Pre kapitalizma su ljudi sticali veliko bogatstvo pljačkom, otimačinom i porobljavanjem svojih bližnjih. Kapitalizam je omogućio da se obogatite služeći svojim bližnjima. Kapitalisti teže da otkriju šta je ono što ljudi žele i da to što je pre moguće proizvedu i plasiraju na tržište. Evo pitanja za sve nas: da li ljudi koji svojim aktivnostima stvaraju nezamislivu udobnost, duži životni vek i više zabave za običan svet, i usled toga se obogate, zaslužuju sav onaj prezir i porugu kojima ih obasipaju intelektualci i političari? Da li su bogataši dužni da “daju nešto zauzvrat”? Šta nam još, na primer, duguju bogati izumitelji i proizvođači spasonosnih antibiotika? Oni već spasavaju živote i čine nas zdravijima.

Uprkos čudima koja je stvorio, kapitalizam nije kod javnog mnenja dobio na popularnosti. Jedan od razloga za to je što je kapitalizam uvek bio vrednovan u odnosu na nepostojeće socijalističke i komunističke utopije. Svaki zemaljski sistem bledi u poređenju sa utopijom. Ali za običnog čoveka je kapitalizam, sa svim svojim manama, superiorniji u odnosu na bilo koji drugi sistem koji je do sada izumljen da opskrbljuje naše svakodnevne potrebe i želje.