Moramo da shvatimo da su intelektualci izuzetno opasni ljudi. Intelektualci imaju poteškoće sa zarađivanjem novca. Ko je zainteresovan za primanje savjeta, slušanje nečijih govora, čitanje knjiga? Većina ljudi imaju veoma drugačije interese. Oni gledaju TV, alkoholišu se, idu u potragu za djevojkama, i slično. Ili se vrate kući umorni nakon posla. Potražnja za intelektualnim uslugama je veoma mala. Usluge pisaca, filozofa, ekonomista i slično. Dakle, ovi ljudi su završili pod okriljem države. Svi su postali zavisni od države.
Kako možemo da zaštitimo slobodno preduzetništvo? Da li će nam u tome pomoći intelektualci? A preduzetnici? Postoji dramatična razlika između toga kada kažemo da smo pro-biznis i da smo za slobodno preduzetništvo - odnosno kapitalizam. Da li želimo puno konkurencije za sebe, ili želimo poseban tretman dok se svi ostali suočavaju sa konkurencijom? Milton Friedman objašnjava razlike.
English
Maternji
